Sekularnost – šta to beše? | Manifest o sekularizmu | Svetovna država | Sekularno obrazovanje | SPC

Sekularnost – šta to beše?
Biljana Stojković

Približava nam se popis stanovništva, korisna administrativna delatnost koja bi trebalo da nam pruži prilično jasnu sliku našeg društva. Koliko nas je, kakva nam je uzrasna struktura, koliko smo obrazovani, pismeni ili nepismeni, da li smo zaposleni, kojim sve jezicima govorimo, gde se samosvrstavamo u etničkom i nacionalnom smislu, itd., samo su neka od pitanja na osnovu kojih ćemo, valjda, bolje razumeti demografska, kulturološka, pa i politička svojstva onoga što sačinjava državu Srbiju. Ja zaista mislim da je to veoma važna akcija. Kako bi inače razna državna tela, istraživači, ili jednostavno, radoznali i zainteresovani građani, formirali predstavu o društvu u kom žive?

Osnovni preduslov, međutim, za realno oslikavanje stanovništva jeste nesubjektivan, ideološki neobojen i nesugestivan popisni obrazac. Sve ovo dobija posebnu važnost ukoliko imamo na umu da će se mnogi politički zaključci, kao i projekcije buduće socijalne, obrazovne i kulturne politike, zasnivati upravo na rezultatima popisa. Daleko van očiju javnosti, tokom poslednjih par meseci vodi se diskusija oko kvaliteta upitnika koji će nam prezentovati popisivači kada stignu na naša vrata, jednog dana između 1. i 15. oktobra. Iako nas nikada nisu pitali za mišljenje, društveno svesni građani, okupljeni oko različitih organizacija civilnog društva, pre svega organizacija za mir i ljudska prava, uputili su različite komentare, molbe i pitanja na adrese nekoliko institucija koje su nadležne za sam popis (pre svega Zavod za statistiku), ali i onih kojima bi ova pitanja morala biti u sferi interesovanja. Moram odmah reći, nismo postigli ama baš ništa.

Na sajtu Peščanika moći ćete da pročitate tekstove o aktivnostima organizacija koje su se bavile temom popisa – dopise i odgovore na dopise po hronološkom redu, kao i tekstove društveno angažovanih pojedinaca koji smatraju da ih se budućnost Srbije itekako tiče. Centralna tema, koja je ovde pokrenuta, jeste pitanje Ustavom zagarantovane sekularnosti srpskog društva i države, tj. principa razdvojenosti religije i državnih institucija. Nekoliko kratkih brošura, napisanih i izdatih u organizaciji Koalicije za sekularnu državu, koja okuplja veći broj nevladinih organizacija (videti „Manifest o sekularizmu“), biće predstavljene na ovom mestu. U njima možete pronaći, u kratkoj formi, sve što je važno za razumevanje pojma sekularnosti, kao i koje se sekularne vrednosti nadovezuju na pitanja ljudskih prava, na formiranje pogleda na svet i odnosa prema društvenoj (i prirodnoj) stvarnosti.

Jasno je, čak i onima koji se nisu previše zanimali za društvene tokove u proteklim decenijama, da su sekularne tekovine u državi Srbiji u velikoj meri okrnjene, oklevetane, nekvalifikovano tumačene i gurnute u zapećak društvene svesti. S druge strane, javni prostor je sve više oblikovan religioznim simbolima i religijskim sadržajima. Gotovo da više i nema zvaničnog tela u kojima nisu prisutni i predstavnici Crkve, kao univerzalni stručnjaci u svakoj sferi društvenog, kulturnog, radio-difuznog, obrazovnog i političkog života. Čak i bez detaljnijeg proučavanja studijskih programa Bogoslovskog fakulteta, prilično sam sigurna da oni ne pokrivaju ni minimum potrebnih znanja iz svih ovih struka koje je, na kraju krajeva, izrodila moderna civilizacija i nauka, a nikako Biblija.

Naravno, niko ne može sporiti da svako, uključujući sveštenike i Crkvu kao instituciju, ima pravo da o bilo kom društvenom pitanju formira sopstveno mišljenje i da svoje stavove javno oglašava. Neke misli sveštenih lica različitog ranga možete pronaći u brošuri „Šta svaka građanka i građanin treba da znaju o SPC“. Kako god se mi odnosili prema onome što su rekli i napisali, a sve dok takve misli ne pređu zakonske granice govora mržnje, ne možemo im osporavati pravo na izražavanje, i vice versa. U galimatijasu različitih stavova i gledišta, svako će valjda pronaći ono što mu je blisko srcu, tj. mozgu. Kvalitet pluralističkih sekularnih principa jedne države i podrazumeva jednako poštovanje svih pojedinaca i civilnih organizacija, bez obzira na njihovu (ne)religioznost (videti brošuru „Šta svaka građanka i građanin treba da znaju o svetovnoj državi“).

Problem u jednom društvu, međutim, nastaje kada odnos prema religiji prestane da bude privatna stvar i rezultat individualno različitih pogleda na svet. Drugim rečima, sve vrednosti društva slobodnih i jednakih građana padaju u vodu kada vršenje političke vlasti počne da se oslanja na nadležnosti neke religijske grupe, kada religijske institucije uživaju posebna priznanja i materijalne povlastice (da pomenemo samo problematično neplaćanje državnog poreza veoma profitabilnog preduzeća, tj. Crkve), a konkretno duhovno uverenje se direktno ili indirektno nameće drugima (npr. kroz sistem obrazovanja, videti brošuru „Šta svaka građanka i građanin treba da znaju o sekularnom obrazovanju“).

Mislim da je potrebno naglasiti još jednu stvar. Zalaganje za sekularne vrednosti ne podrazumeva isključivo ateizam. Iako je, verovatno, nevernicima lakše da se zalažu za odsustvo religijskih uticaja u društvenim poslovima, svaki obrazovani i moderni vernik, a takvih na sreću ima u Srbiji, jasno razume prednosti oslanjanja na racionalne, svetovne i logične odluke u oblikovanju pravaca razvoja jednog društva i države, umesto da se kolektivno prepuštamo transcendentalnim doživljajima o tome ko smo i šta smo. Dok na ličnom psihološkom nivou religija može donositi utehu i sigurnost, ukoliko je to potreba pojedinca i sastavni deo njegovog svetonazora, misticizam i praznoverje ugrađeni u državni aparat uništavaju samu logiku demokratske države.

A kakve sve to veze ima sa predstojećim popisom? Osnovna zamerka građanskih grupa, koje su se pozabavile ovom temom, odnosi se na deo popisnog obrasca u kome smo upitani o našoj nacionalnosti i religijskoj pripadnosti. Pored toga što su ta pitanja uokvirena u zajednički odeljak Etnička obeležja, i samim tim sugestivna, tj. religioznosti se neprimereno (i protivustavno) dodeljuje nacionalna nota, činjenica da ne postoji posebno pitanje o religioznosti, ili ponuđen odgovor „nisam religiozan“, značajno umanjuje mogućnost da se stekne objektivan uvid u procenat verujućeg građanstva. Setite se koliko ste puta čuli da Srbin mora biti pravoslavac i biće vam jasno da će se priličan broj ljudi upisati u pravoslavnu pastvu iako o veri niti išta zna niti je praktikuje. U kontekstu klerikalnih tendencija naše države, skoro stoprocentna religioznost biće lepo opravdanje za crkvene fondove, razne privilegije i političke uticaje SPC, kao što i do sada bejaše.

Čitav problem pred kojim smo se sada našli, možemo shvatiti kao povod za otvaranje teme sekularnosti i ateizma u svakom kontekstu, od etičkog i filozofskog do povezanosti sa društvenim pitanjima, kao što su politika, kultura, obrazovanje, odnosi među ljudima, itd. Dakle, neposredni povod jeste popis, ali, priznaćete, došlo je vreme da se ova goruća tema konačno pokrene.

Izvor: Peščanik.net, 17.09.2011.

Comments are closed.